Dragan Jovanović Danilov Magični mega crteži

Crtež je najistinitiji ad svih likovnih medija, najmanje manipulativan od svih domena likovne umetnosti, najbliži živom kucanju ljudskog srca. Sve je u crtežu tako nemaskirano, neobezbedeno i ranjivo. Zato je crtež surova likovna istina, a crtanje posvećivanje u tajne sveta, intimni jezik duše koji zamenjuje reči. Sam čin crtanja krije u sebi nečeg od tajanstvenih obreda čaranja, bonetanja, upredanja arhetipskih niti. Olovka, to je magična seizmička igla koja po belini papira ostavlja poosobljeni vibrato, krivulju dubinskih potresa bića, sinusoide bola ili ushićenja. Pritom, linija svojom kosmičkom nadnacionalnočću oivičuje opseg crtačevog bića.
Već pri prvom suočavanju sa mega-crtežima Zorana Ivanovića, posmatrača osetljivog duhovnog i duševnog sastava, zapahne originalnost i enermnost njegove zaista prebogate imaginacije, retka sposobnost upravljanja metamorfozama arhetipskih znakova i prizora, daleko od usiljenosti svakog kombinatoričkog predumišljanja. Prostor na Ivanovićevim crtežima je prezasićen tako da sa punim pravom možemo govoriti o delovanju efekta horror-vacui. Postupkom polimorfnog rasejavanja, ovaj umetnik nam predočava neverovatne mogućnosti stacioniranja i oduhovljavanja svojih duboko ličnih znakova i simbola, ali uvek imajuci na umu onu primarnu likovnost, manuelnu procesualnost i eshatološke poruke.
Vertikalne osnove Ivanovićevih floralnih formi, nadogradjene su jednim nadrealističkim spiritualizovanjem. One evokativno upućuju na neki mitski ili totemski predmet, a neretko se završavaju spiralom, koju ovaj umetnik razume kao simbol Svetog Duha i nepojamne svetlosti božanskog prisustva. A zatim, kod ovog umetnika spirala je, kao forma sublimnosti, preuzredjena i likovno presemantizovana. Tajanstvena sila spirale, vatrene spiralne duše sveta, drži na okupu jedan čvrsto strukturirani i složeni ikonički sistem. Za Zorana Ivanovića, crtež je zatvoreno pismo, zatvoreno energetsko polje u kame sve pokreće autentican psihički napon umetnika. Zato na njegovim mega-crtežima sve vrvi od biomorfnih i zoomorfnih asocijacija, ad erupcija čulnog, podsvesnog i instiktivnog. Od dijagrama oblika zaustavljenih i zamrznutih u pokretu. Kod Ivanovića, znaci i simboli prolaze kroz unutrasnje transformacije. No uprkos, naizgled neobuzdanim, baroknim aglomeracijama, ništa kod Ivanovića nije prepušteno neizvesnosti slučaja, već istančana i koncentraisana analitičnost, te duh organizovane osećajnosti pobedjuju nagonski karakter gesta i razvijenu literarnu retoriku. Sve je tu u sprezi impulsivnosti i odmerenosti, poezije i erudicije, egzaktnog znanja i crtačke ekstaze. Tako Ivanovićev mega-crtež postaje zlatni presek u kame su sabrana, valorizovana i reintegrisana sva vizuelna, duševna i nervna saznanja i potencijali ovog nesvakidašnjeg crtača.
Taj crtež koji dolazi iz jedne samonikle umetničke tradicije i unutrašnjeg ikustva jeste i svojevrsna duševna mapa koja poput najosetljivijeg seizmografa registruje sve elementarne i lavirintske pulsacije i vibracije koje idu od srca do umetnikove ruke.
Ivanovićev sugestivni crtački govor sa minucioznim dizelatorskim iscrtavanjem detalja, otvara prostor da na njegovim crtežima sve preosvešta erotizam strasti i duh finese. A prava narav njegovih mega-crteža, nesumnjivo je optimistička i solarna. Ivanović ukida tesne okvire našeg neuklidovskog sveta, prenoseći nas u onostrano i videći ono neveidljivo.